Raj na Zemlji…

Zaliv Ćiviriko

Kuba je poslednji raj na zemlji, barem sam tako mislila davne 1978 godine kad sam prvi put otišla ocu u posetu. Dakle, kao što je poznato;  veliku prosvetiteljski obrat dogodio se u Raju. Nisu ljudi krivi što su kušali sa drveta saznanja već Bog koji nije računao na radoznalost čoveka. Pa su eto Adam i Eva zgrešili….(inače priče o ovom dogadjaju su različite). Ali ako zamislimo kako je to moglo da izgleda u Raju mislim, da je Kuba poslednje utočište. Znam kazaćete: “ Kastro, komunizam, crvene tačkice” ali o tome ćemo tek  još pisati…

Pa da se vratimo na Kubu, ali ne onu iz mafijaških filmova, priča o salsi već o onoj pravoj gde u noći odzvanja konga. Kad se jednom čuje; zauvek ostaje kao virus u krvi; dolazi iz stomaka u ušima odzvanja poziv afričkih demona iz tame; beli čovek zaključi da ne  živi već samo postoji.

Havana i Santjago si dva najveća grada; njihove oronule fasasade podsećaju na nekadašnji život kolonijalnih gradova; fenomenologija kolonijalnog života koji se odvijao nekoliko vekova na Karibima; okolni zalivi još uvek skrivaju u koralnim sprudovima tajne potonulih ladja ali i skriveno blago karipskih školjki.

I tamo su se nekad ljudi delili na bele (kreole) i crne. Uglavnom je crnačko stanovništvo koncentrisano u regiji grada Santjago de Cuba; dok je  glavnina plantaža kafe, šećerne trske, duvana u ovoj oblasti. U davna Kolonijalna vremena ovaj grad je imao jednu od najvećih pijaca robova u Latinskoj Americi. Afrički crnci poneli su sobom osim svojih predanja Santeriju; moć crne rase koja može da opstane, da preživi i da savlada dekadenciju bele rase koja ih je porobila. Mulati i crnci još uvek žive u sirotinjskim četvrtima Santjaga odakle dopire konga i drevni ples robova.

Belci su sa sobom poveli jezuite koji su se trudili da pokrste crnce prilagodjavajući afrička Božanstva katoličkim svecima. Davno, pre Kastra  po ukidanju ropstva, crnci i mulati su hrlili u crkve da bi odali počast tamnoputom Hristu i svojim svecima koji su zauzeli počasno mesto na oltaru Katedrale u Santjagu.

Dok bi potom u kasna poslepodneva odlazili na plaže da bi tamo do besvesti neobuzdano vodili ljubav, opijeni zloduhom orgijastičkih kultova, sve do zore u gustom od vlage natečenom vazduhu. Naizgled novi početak nedelje, raspršio bi sav taj svet po ulicama, ali sve je to uticalo na radjanje novog načina života.

Dok su se u prošlosti bele žene, kreolske, povlačile u hladovinu svojih senovitih-kolonijalnih kuća; njihove ljubavi su bile katoličke, optrećene grehom praotaca – ognjišta tih dama nikad nisu bila užarena. Kuće zavijene u raskošni bršljan, krcate neobaroknim nameštajem odisale su na usedeličku usamljenost, prašinu, lavandu, neispunjena velika iščekivanja bez obzira na čopor dece koja su okružavala te dame. Ali demoni sa drugog kraja grada sa one strane meseca, polako ali sigurno počeli su da zalaze  u njihove domove; jer muževi tih dama počeše da odlaze crnkinjama.

 Imaginarna izvesnost postala je fizička prisutnost jer su se izmešale tri svete tečnosti: krv, sperma i mleko. Bele dame su  dalje zadržale svoju urodjenu oholost ali bunilo je počelo da raste tokom sledećih decenija. To bunilo je donelo novu enregiju koja je srušila trošnu katoličku priču o grehu; u predvečerje kad bi vrućina prestala mučkarci i žene krenuše da se raspojasano predaju ljubavi; tako to biva i danas. Vrelo života koje u njima podstiče želju, nezajažljivu potrebu, novi život – nova ljubav. Kubanci kao čudnovati spoj energije i odvratne lepljive lenjosti pomešano sa nečim mističnim, afričkim mirisima džungle i predanja.

Inače da se vratimo na početak: školjke, ispod planine Siera Maestra, koja se sa svojih 2200.metara nadmorske visine, strmo spušta u more, živi jedno pleme indijanskog porekla pomešano sa crnom rasom; u zalivu imena Ćiviriko. U ovom zalivu usred Kariba; koji je još jedan dokaz koliko je priroda uzvišena – kao božanski oblik forme; stene se obrušavaju u more.

Muškarci iz zaliva Ćiviriko se takmiče u u ronjenju da bi dosegli školjke; veoma duboko rone dok im je jedina oprema nož oko struka. Po neka školjka ima u sebi biser, ostale uglavnom intresantnog oblika predmet su naturalne razmene sa turistima. Školje sa biserom nisu na prodaju, jer njihove dragane zanimaju biseri ali ne kao ukras već su oni deo ljubavne igre ovih  mladih muško – ženskih demona.

Pošto se zakolje petao u sumrak i oda poštovanje afričkim bogovima popije se rakija od trske i zapali jedan vrsta trave počinje ritual u čast besmrtnosti. Biser je dar prirode; neka vrsta ulaznice koja daje pravo onom koji ga je otkrio da učestvuje u ritualu. Biser služi tome da se otvori put u beskonačnost, podstičući uživanje u zaboravu šta je spolja a šta iznutra. Ljudsko biće je andjeo i demon – bezgrešan pred licem Bogova kojima odaje počast nastavljajući život; to više nisu ljudi koji se samo sećaju nebesa  već u tom ritualu čovek više nije svrgnuti Bog već je obogaćen spoznajom beskonačnosti. Nema tog straha ili zakona koji će sprečiti muškarca iz zaliva Ćiviriko da ponovo zaroni u potrazi za biserom da bi se iznova sjedinio sa svojim ženskim demonom. O ajkulama ne želimo da pričamo jer  je poznat procenat verovatnoće susreta u ovim morima ali neke stvari nemaju cene.

U tim njihovim ritualima nema poroka ili greha to je naprosto EROS, strast kojoj sve pripada; ona noć pretvara u orgijastički zanos u poklonjenju čulima. Biser ima svoju putanju u tim igrama; dok nama strancima ostaje da samo maštamo o tajanstvenim putevima njegovim.

Ovaj putopis je deo mojih uspomena iz godina provedenih na Kubi; ne čini deo nekog mita kao što ni Vudu ili Santerija nije izmišljotina; sve je to kubanska stvarnost. Jer ono što se poslednjih godina može čuti o Kubi je samo ružnija strana svakodnevnice a Kubanci su narod koji zna da uživa i u poslednjoj stvari koju ima, zaista ih je lepo gledati nedeljom na plaži.

Pisano davnih godina nakon posete zalivu Ćiviriko, gde smo se trampili za fantastične školjke sa mladićima davši im neke majice, čokoladu, nešto malo sitnica koje im život znače. Proveli smo nekoliko dana u mestu zvanom Mirador; ispod planine Siera Maestra…..

ANJA…                                                                                                         

https://www.facebook.com/anjaweber13